Nit koja povezuje

Priča ili priče o ljudima koji žive povučeno, svako u svom okruženju. Imaju želju da upoznaju nekoga i da se zbliže, ali ne znaju kako de priđu drugim ljudima.
Svako govori iz svog ugla i priče teku paralelno, dok se "slučajno" ne sretnu svi na istom mestu.

Koračam dugo, niz gusto jutro, uz brda od snova i oprano granje.

I grad još spava. Spavaju deca u mekim krevetima. Stare duše, one kradu ono što imaju od života. Nekako su srećni zbog svakog dana i misle i govore da im nije vreme, a vreme ih i ne dira. Kao da su u nekom prećutnom dogovoru. 

Spavaju još bliska tela. Pod teretom zore prilaze bliže. Drže se čvrsto pre nego ih razdvoji dan, a uveče su opet stranci. Neki odbace zadah teškog dana i opet se zaljube u svoje drago. 

Koračam sporo i mislim kako sam sama i u sobi me ne čeka pospano dete, koje svojim mirisom oživljava sobu. Nema drugog tela da me spašava od predstojećeg dana i od života mi je ostalo još dosta. A osećam se kao na robiji. Ne idem nikud i ne očekujem ništa. 

Svi drugi su tako daleko.

The End

0 comments about this exercise Feed